Ustavom garantovana odrednica socijalna pravde u realnosti treba da proizvede zajednicu koja će socijalno integrisati i štiti prioritetno one koji su najviše ugroženi. Gradacija brige ove vrste se vrši prema stepenu ugroženosti čime se stvaraju preduslovi da se pruži optimalan odnos između pravednosti i efikasnosti, uz primjenu opšteg načela humanosti.

Potrebno je realizovati koncept u kome će biti prepoznati prioriteti pomoći najranjivijima na način da najviše dobijaju oni koji samostalno ne mogu zadovoljiti svoje životne potrebe. U skladu sa tim ključni instrument primjene ovih odrednica bi bio sveobuhvatan socijalni karton i optimizovana mreža podrške institucija ovoj politici.

Svaki građanin mora imati pravo na osnovne uslove za život, uključujući pristup zdravstvu, obrazovanju, stanovanju i drugim društvenim uslugama. Zdravlje i obrazovanje ne smiju biti luksuz, već pravo svakog pojedinca, nezavisno od njegovog socio-ekonomskog statusa. Posebna pažnja mora se posvetiti ranjivim grupama poput nezaposlenih, osoba s invaliditetom, starijih osoba i porodica sa niskim prihodima.

Nužno je pokrenuti servise koji osiguravaju aktivnu integraciju nezaposlenih osoba u radnu snagu kroz obrazovne i programe obuke, uz podršku incijativa koje snaže socijalno poduzetništvo. Ukupno uzev, kroz solidarne i pravedne politike, nužno je koncipirati i graditi zajednicu u kojoj će socijalna pravda biti ne samo cilj, već i realnost.